Croatian Bible

Job 29

Job

Return to Index

Chapter 30

1

 

  "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega. 

 

 


2

 

 Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom. 

 

 


3

 

 Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina. 

 

 


4

 

 Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino. 

 

 


5

 

 Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima. 

 

 


6

 

 Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama. 

 

 


7

 

 Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti. 

 

 


8

 

 Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani. 

 

 


9

 

 Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča! 

 

 


10

 

 Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice. 

 

 


11

 

 I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu. 

 

 


12

 

 S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju. 

 

 


13

 

 Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko, 

 

 


14

 

 prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje. 

 

 


15

 

 Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje. 

 

 


16

 

 Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili. 

 

 


17

 

 Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu. 

 

 


18

 

 Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće. 

 

 


19

 

 U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo. 

 

 


20

 

 K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš. 

 

 


21

 

 Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš. 

 

 


22

 

 U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš. 

 

 


23

 

 Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih. 

 

 


24

 

 Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju? 

 

 


25

 

 Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha? 

 

 


26

 

 Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama. 

 

 


27

 

 Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi. 

 

 


28

 

 Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo. 

 

 


29

 

 Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom. 

 

 


30

 

 Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica. 

 

 


31

 

 Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima. 

 

 


Job 31

 

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: