Croatian Bible

Luke 22

Luke

Return to Index

Chapter 23

1

 

  I ustade sva ona svjetina. Odvedoše ga Pilatu 

 

 


2

 

 i stadoše ga optuživati: "Ovoga nađosmo kako zavodi naš narod i brani davati caru porez te za sebe tvrdi da je Krist, kralj." 

 

 


3

 

 Pilat ga upita: "Ti li si kralj židovski?" On mu odgovori: "Ti kažeš!" 

 

 


4

 

 Tada Pilat reče glavarima svećeničkim i svjetini: "Nikakve krivnje ne nalazim na ovom čovjeku!" 

 

 


5

 

 No oni navaljivahu: "Buni narod naučavajući po svoj Judeji, počevši od Galileje pa dovde!" 

 

 


6

 

 Čuvši to, Pilat propita da li je taj čovjek Galilejac. 

 

 


7

 

 Saznavši da je iz oblasti Herodove, posla ga Herodu, koji i sam bijaše onih dana u Jeruzalemu. 

 

 


8

 

 A kad Herod ugleda Isusa, veoma se obradova jer ga je već odavna želo vidjeti zbog onoga što je o njemu slušao te se nadao od njega vidjeti koje čudo. 

 

 


9

 

 Postavljao mu je mnoga pitanja, ali mu Isus uopće nije odgovarao. 

 

 


10

 

 A stajahu ondje i glavari svećenički i pismoznanci optužujući ga žestoko. 

 

 


11

 

 Herod ga zajedno sa svojom vojskom prezre i ismija: obuče ga u bijelu haljinu i posla natrag Pilatu. 

 

 


12

 

 Onoga se dana Herod i Pilat sprijateljiše, jer prije bijahu neprijatelji. 

 

 


13

 

 A Pilat dade sazvati glavare svećeničke, vijećnike i narod 

 

 


14

 

 te im reče: "Doveli ste mi ovoga čovjeka kao da buni narod. Ja ga evo ispitah pred vama pa ne nađoh na njemu ni jedne krivice za koju ga optužujete. 

 

 


15

 

 A ni Herod jer ga posla natrag nama. Evo, on nije počinio ništa čime bi zaslužio smrt. 

 

 


16

 

 Kaznit ću ga dakle i pustiti." 

 

 


17

 

 # 

 

 


18

 

 I povikaše svi uglas: "Smakni ovoga, a pusti nam Barabu!" 

 

 


19

 

 A taj bijaše bačen u tamnicu zbog neke pobune u gradu i ubojstva. 

 

 


20

 

 Pilat im stoga ponovno progovori hoteći osloboditi Isusa. 

 

 


21

 

 Ali oni vikahu: "Raspni, raspni ga!" 

 

 


22

 

 On im treći put reče: "Ta što je on zla učinio? Ne nađoh na njemu smrtne krivice. Kaznit ću ga dakle i pustiti." 

 

 


23

 

 Ali oni navaljivahu iza glasa ištući da se razapne. I vika im bivala sve jača. 

 

 


24

 

 Pilat presudi da im bude što ištu. 

 

 


25

 

 Pusti onoga koji zbog pobune i ubojstva bijaše bačen u tamnicu, koga su iskali, a Isusa preda njima na volju. 

 

 


26

 

 Kad ga odvedoše, uhvatiše nekog Šimuna Cirenca koji je dolazio s polja i stave na nj križ da ga nosi za Isusom. 

 

 


27

 

 Za njim je išlo silno mnoštvo svijeta, napose žena, koje su plakale i naricale za njim. 

 

 


28

 

 Isus se okrenu prema njima pa im reče: "Kćeri Jeruzalemske, ne plačite nada mnom, nego plačite nad sobom i nad djecom svojom. 

 

 


29

 

 Jer evo idu dani kad će se govoriti: 'Blago nerotkinjama, utrobama koje ne rodiše i sisama koje ne dojiše.' 

 

 


30

 

 Tad će početi govoriti gorama: 'Padnite na nas!' i bregovima: 'Pokrijte nas!' 

 

 


31

 

 Jer ako se tako postupa sa zelenim stablom, što li će biti sa suhim?" 

 

 


32

 

 A vodili su i drugu dvojicu, zločince, da ih s njime pogube. 

 

 


33

 

 I kada dođoše na mjesto zvano Lubanja, ondje razapeše njega i te zločince, jednoga zdesna, drugoga slijeva. 

 

 


34

 

 A Isus je govorio: "Oče, oprosti im, ne znaju što čine!" I razdijeliše među se haljine njegove bacivši kocke. 

 

 


35

 

 Stajao je ondje narod i promatrao. A podrugivali se i glavari govoreći: "Druge je spasio, neka spasi sam sebe ako je on Krist Božji, Izabranik!" 

 

 


36

 

 Izrugivali ga i vojnici, prilazili mu i nudili ga octom 

 

 


37

 

 govoreći: "Ako si ti kralj židovski, spasi sam sebe!" 

 

 


38

 

 A bijaše i natpis ponad njega: "Ovo je kralj židovski." 

 

 


39

 

 Jedan ga je od obješenih zločinaca pogrđivao: "Nisi li ti Krist? Spasi sebe i nas!" 

 

 


40

 

 A drugi ovoga prekoravaše: "Zar se ne bojiš Boga ni ti, koji si pod istom osudom? 

 

 


41

 

 Ali mi po pravdi jer primamo što smo djelima zaslužili, a on - on ništa opako ne učini." 

 

 


42

 

 Onda reče: "Isuse, sjeti me se kada dođeš u kraljevstvo svoje." 

 

 


43

 

 A on će mu: "Zaista ti kažem: danas ćeš biti sa mnom u raju!" 

 

 


44

 

 Bijaše već oko šeste ure kad nasta tama po svoj zemlji - sve do ure devete, 

 

 


45

 

 jer sunce pomrča, a hramska se zavjesa razdrije po sredini. 

 

 


46

 

 I povika Isus iza glasa: "Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj!" To rekavši, izdahnu. 

 

 


47

 

 Kad satnik vidje što se zbiva, stane slaviti Boga: "Zbilja, čovjek ovaj bijaše pravednik!" 

 

 


48

 

 I kad je sav svijet koji se zgrnuo na taj prizor vidio što se zbiva, vraćao se bijući se u prsa. 

 

 


49

 

 Stajahu podalje i gledahu to svi znanci njegovi i žene koje su za njim išle iz Galileje. 

 

 


50

 

 I dođe čovjek imenom Josip, vijećnik, čovjek čestit i pravedan; 

 

 


51

 

 on ne privoli njihovoj odluci i postupku. Bijaše iz Arimateje, grada judejskoga i iščekivaše kraljevstvo Božje. 

 

 


52

 

 Taj dakle pristupi Pilatu i zaiska tijelo Isusovo. 

 

 


53

 

 Zatim ga skinu, povi u platno i položi u grob isklesan u koji još ne bijaše nitko položen. 

 

 


54

 

 Bijaše dan Priprave; subota je svitala. 

 

 


55

 

 A pratile to žene koje su s Isusom došle iz Galileje: motrile grob i kako je položeno tijelo njegovo. 

 

 


56

 

 Zatim se vrate i priprave miomirise i pomasti. U subotu mirovahu po propisu. 

 

 


Luke 24

 

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: